12. novembar 2018. Novosadsko pozorište, 19h (Traje 2,10)
Zoltan ponovo sahranjen
Narodno pozorište Ilješ Đula, Beregovo/Ukrajina
Pisac: Mikloš Zelei
Reditelj: Atila Vidnjanski
Igraju:
Đimočka, sovjetski graničar – Oleg Melnjičuk
Zoltan Zoltan, mladoženja – Jožef Rac
Juli, nevesta –Viktoria Tarpai
Partijski sekretar Janči –Imre Sabo
supruga partijskog sekretara Jančija – Ildiko Bereš
Dr. Zoltan, neurohirurg – Andraš Kačur
Ana, lokalna kolhoznica – Magdolna Vaš
Izumrud Abdulovič Sultannuradov, major –Viktor Ivaškovič
Lićinant Glubinko – Ištvan Šeter
Tejbus Irina Sergejevna – Melinda Oros
Tetka Bežika, kolhoznica – Andrea Kačur
Čika Jencika, direktor u penziji –Jožef Varga
Elemer Pastor, lokalni rimokatolički sveštenik – Laslo Tot
John Zoltan iz Arizone –Atila Ferenci
Mrs. Mari Zoltan – Natalia Gal
Danijela, supruga majora Sultanuradova –Julia D. Fornoši
Novinar – Ibolja Oros
(U znak uspomene na Čabu Lerinca)
O predstavi
Romeo i Julija sa dve strane gvozdene zavese: groteskna priča jedne neostvarene, tragične ljubavi u dva čina na zapadnoj granici Sovjetske unije krajem Drugog svetskog rata, poslednje zime postojanja velike imperije, kao i od raspada kad je od gvozdene zavese Istoka postala zlatna zavesa Zapada.
Pokojnog sovjetskog državljanina, Mađara Zoltana Zoltanoviča Zoltana, uzornog uzgajivača teladi, u skladu sa njegovim testamentom, porodica želi da sahrani sa druge strane granice, u porodični grob koji se nalazi na teritoriji Čehoslovačke, pored svoje nekadašnje neveste Julije Kapuši, koja je umrla od tuge kad su njenog dragog odveli u gulag.
Povorci se ne otvaraju ni gvozdena zavesa, ni zvanični granični prelaz. Granična služba hapsi pokojnika (!) i sahranjuje ga u dvorištu. Nakon pada komunizma porodica ga iskopava kako bi ga položili u grob pored svoje neveste. Njihov plan, međutim, ne uspeva… Zašto ne uspeva i kako ne uspeva to nam pokazuje ova igra puna crnog humora i propuštenih prilika.
Pisac Mikloš Zelei istražuje istoriju Malog Selmenca i Velikog Selmenca, o tome i piše u svojoj knjizi „Podeljeno selo“. Ova sela su bila sastavni deo mađarske kraljevine do 1920. a onda su pripala Čehoslovačkoj da bi nakon prve Bečke odluke ponovo pripala Mađarskoj. Nakon Drugog svetskog rata, kad je SSSR proširio svoje granice ka Zapadu i pripojio mađarski deo Ukrajine, Mali Semenc je pripao SSSR-u a Veliki Semenc Čehoslovačkoj. Granica je bila povučena po glavnoj seoskoj ulici. Sam pisac je imao veliku ulogu u tome što su međunarodni mediji obratili pažnju na podeljeno selo. Na glavoj ulici u Semencu na kraju su porušili gvozdenu zavesu a 23. decembra 2005. otvorena je i granica.
Priča „Zoltan ponovo sahranjen“ Mikloša Zeleija bazira na dvadesetogodišnjem istraživanju ove teme. Tipično mađarski problem, ova predstava diže na univerzalni nivo. Specifičnost predstave a ujedno i njena verodostojnost je u tome što je izvodi ansambl koji situacije iz teksta doživljava kkroz svakodnevnicu i danas.
